Trofej koji je samo broj

Bilo je to fino takmičenje dok je imalo smisla. A onda je, ima tome više od četvrt veka, Bosmanovo pravilo promenilo fudbalski svet. Neki su od njega višestruko profitirali, ali je ono izazvalo i lavinu poteza na raznim poljima od kojih se neki drugi još nisu oporavili. Četiri godine nakon što se prilično anonimni Belgijanac izborio za svoja, ali mnogo više za prava članova kasnijih generacija, Kup pobednika Kupova je ukinut posle 39 godina postojanja.

Taj prestižni, po kvalitetu drugi razred u klupskom fudbalu na Starom kontinentu, najviše puta osvajala je Barselona. Da, ova Barselona koja je sada strah i trepet za sve osim za Pari Sen Žermen. Je l' to neko reče i Real? Španski velikan je do prvog "ušatog" pehara stigao 1992, kada je već imao tri trofeja ovog takmičenja u svojim vitrinama, a četvrti, ujedno i poslednji, osvojio je 1997. godine.

Gašenjem Kupa pobednika Kupova i nacionalne borbe za drugi trofej gotovo da su izgubile svaki smisao, pogotovo u fudbalski nerazvijenim zemljama jer je tamo njegov osvajač najčešće izlaz na međunarodnu scenu već obezbedio kroz ligaško takmičenje.

U finalu je bio bolji baš od Parižana golom pravog "Zube" Ronada, a na tom putu eliminisao je AEK iz Larnake, švedski AIK, Fiorentinu i, za mene posebno važno, u drugom kolu - Crvenu zvezdu. Bratislav Živković je na Nou Kampu sredinom prvog poluvremena savladao Vitora Baiju i, ispostavilo se, razljutio zvezde domaćina. Preokret su režirali dvostruki strelac Đovani i Figo, a mogli su i Stoičkov, Gvardiola ili Luis Enrike. Zoran Jovičić je poslednjeg dana oktobra 1996. godine na početku drugog poluvremena revanša na "Marakani" doveo atmosferu pred usijanje, ali do njega nije došlo jer je Đovani minut kasnije ugasio svaku nadu.

Zvezda je poslednji put u ovom takmičenju igrala sledeće sezone kada je iz kišne drugooktobarske noći iznikao Tomaš Radzinski u opremi počivšeg Žerminal Ekerena i anulirao golove crveno-belih poletaraca Perice Ognjenovića i Dejana Stankovića iz Belgije, odnosno Gorana Drulića iz revanša u Beogradu.

Gašenjem Kupa pobednika Kupova i nacionalne borbe za drugi trofej gotovo da su izgubile svaki smisao, pogotovo u fudbalski nerazvijenim zemljama jer je tamo njegov osvajač najčešće izlaz na međunarodnu scenu već obezbedio kroz ligaško takmičenje. Naravno, ako se pak dogodi prvoklasno iznenađenje, poput onog u Portugalu prošle sezone kada je drugoligaš Torense stigao do cilja, postoji mogućnost da se ispriča fina priča. Doduše, i ona je najčešće kratkog daha na međunarodnoj sceni.

Nova sezona u Kupu Srbije počela je kvalifikacijama nižerazrednih klubova, dok će prvu rundu u utorak otvoriti Mačva i Napredak. Najveći broj utakmica planiran je za sredu, kada će Crvena zvezda igrati protiv Jedinstva. Jedino zajedničko ovom i njenim mečevima svojevremeno sa evropskim velikanima u Kupu pobednika kupova jeste Dragan Džajić. Tada je bio tehnički direktor pa predsednik kluba, a sada njegovo ime nosi stadion u njegovom rodnom Ubu.

Sigurno je da bi bilo bolje da je susret sa prvoligašem samo stanica do duela sa Kataloncima naredne sezone, ali čak i ako do njega dođe, to se neće desiti zbog osvojenog pehara u Kupu. Taj trofej je samo jedan više u vitrinama srpskog šampiona. I ništa više i ništa manje od toga.