Koji je domet Batinih "orlića"?

Dobro je da sam sačekao sinoćnji, drugi pripremni meč mladih reprezentacija Srbije i Rusije. Jer, da nisam, već da sam svoj sud o kvalitetu igara izabranika Zorana Mirkovića izneo nakon prvog susreta istih rivala, koji je odigran prošlog petka u Staroj Pazovi, ne samo da bi ih (s pravom) iskritikovao nego bi, gotovo sigurno, sve one njihove dobre rezultate u proteklih godinu dana - nesvesno, ali i ozbiljno - devalvirao zihericom.

Pobeda od 2:1 nad "baćuškama" u rovovskoj borbi došla je u pravom trenutku, kao odgovor na bezidejno izdanje staro tri dana, čije se razmere samo mogu naslutiti kroz krajnji rezultat (1:3). Sinoć, u delimično izmenjenom sastavu, jasno se videla želja da se rival nadmudri u svakoj situaciji, nadjača kad god je za tim bilo potrebe i, na posletku, savlada kako kompletan kvalitet selekcije ne bi bio doveden u pitanje. Možda dva trijumfa nad U23 reprezentacijom Iraka, odnosno remi i pobeda nad identičnim uzrastnim timom Uzbekistana ne predstavljaju rezultate iz kategorije izvrsnih, ali slavlja nad odgovarajućim selekcijama Rumunije prošlog oktobra, odnosno Češke i Sjedinjenih Američkih Država u novembru, mogla bi - i trebalo bi - da budu vesnik zapaženih ostvarenja s kraja proleća i početka leta 2027. godine.

Kako odavno U21 prvenstvo Evrope nema primat u godišnjem kalendaru fudbalskih saveza, sasvim je sigurno da će sastav Batinih "orlića" za tu priliku biti iskreiran u skladu sa višim interesima. Zato je realno očekivati da vođe ove generacije budu statisti, uz čast izuzecima, među seniorima umesto da u konkurenciji sa vršnjacima napadnu pehar prvaka Starog kontinenta.

Baš tada, od 17. juna do 04. jula, Srbija će u saradnji sa Albanijom biti domaćin Evropskog prvenstva za igrače do 21 godine, zbog čega aktuelna generacija "orlića" nema nijedan takmičarski meč iza sebe. Mirković je za nešto više od godinu dana na ovoj funkciji u okruglo deset pripremnih utakmica ukazao šansu brojnim mladićima, ali je pitanje koliko je na 254 dana do početka šampionata, bar u svojim mislima, blizu startne postave. Jer, ako se uporedi ekipa koja je na njegovom debiju poražena u Lorijenu od Francuske (0:3) sa timom koji je sinoć u fajterskom meču savladao Ruse, samo su Mitrović i Trifunović igrali od početka. Većina ostalih je prekomandovana među seniore (Mimović, Dragojević, Cvetković, Milošević), neki su povređeni (Milosavljević, Leković), verovatno ima i uvređenih (Jovanović), a pojedinci su se preselili na klupu (Lijeskić, Bukinac).  

Kako odavno U21 prvenstvo Evrope nema primat u godišnjem kalendaru fudbalskih saveza, sasvim je sigurno da će sastav Batinih "orlića" za tu priliku biti iskreiran u skladu sa višim interesima. Zato je realno očekivati da vođe ove generacije budu statisti, uz čast izuzecima, među seniorima umesto da u konkurenciji sa vršnjacima napadnu pehar prvaka Starog kontinenta. Da bi se tome uopšte nadali, morali bi već od sledećeg okupljanja svi da mu se stave na raspolaganje kako bi u drugoj polovini narednog juna, protiv znatno ozbiljnijih rivala, i na terenu bili prava ekipa, a ne skup stranaca sastavljenih kako bi se popunio izlog mladih nada.

Poučeni nekim ranijim iskustvima, teško da ćemo na okupu videti sve one kojima datum rođenja to dozvoljava. Ipak, zar ne bi bilo ispravno da se i ovoj generaciji pruži prilika da zasija punim sjajem na evropskom nebu? Jasno je da se tome može nadati samo ako je "neokrnjena".