Dominacija Grbićeve Poljske, čudo Finaca i briga za srpsku odbojku

Odbojkaši Poljske su pobedom nad Francuskom odbranili titulu evropskog prvaka i po treći put u istoriji popeli se na kontinentalni tron. Na taj način Poljaci su zaokružili savršenu 2026.godinu u kojoj su pored evropske krune, osvojili titulu i u Ligi nacija.

Na tom putu, Poljska je ovog leta zabeležila 21 pobedu uz samo 3 poraza, a na devet mečeva evropskog prvenstva uz poraz od Bugarske, samo je još Francuska i to u finalu, uspela da osvoji set protiv belo-crvene mašine. Olimpijski šampioni Francuzi su u podmlađenom sastavu stigli do prvog odličja posle titule 2015. godine i tako pokazali da rezultati mlađih kategorija nisu bili slučajnost i da sa puno optimizma mogu gledati ka periodu koji će doći nakon Olimpijskih igara u Los Anđelesu za koje su prvu evropsku vizu izvadili šampioni Poljaci.

Kao pre tri godine, za najkorisnijeg igrača prvenstva proglašen je Vilfredo Leon. Tako je rođeni Kubanac koji od 2019. godine igra za domovinu svoje supruge, postao tek treći odbojkaš kome je pošlo za rukom da dva puta ponese ovo laskavo priznanje. Pre njega to su uspeli samo sadašnji selektor Francuske, legendarni Italijan Andrea Đani, i ništa manje čuveni korektor reprezentacije Srbije, Ivan Miljković.

Selektor Krecu je pao na ispitu. Delovalo je da nema nikakvu ideju, šest utakmica počeo je sa šest različitih postava, a pitanje zašto je Srbija na ovom turniru igrala daleko ispod svojih mogućnosti i dalje čeka na odgovor.

Otkako je srpski stručnjak Nikola Grbić 2022. godine seo na klupu Poljske, ova reprezentacija osvojila je 10 medalja na isto toliko takmičenja. Svake godine po dve, od čega je najviše bilo onih najsjajnijih, čak pet, dve su bile srebrne, a tri bronzane. Što se Grbićeve lične kolekcije tiče, zlato iz Milana bilo je deveto sa prvenstava Evrope. Šest je osvojio kao igrač, sedma je bila u ulozi selektora Srbije, a poslednje dve bile su titule sa Poljacima čiji su navijači oduševljeno uzvikivali njegovo ime na dodeli odličja u milanskom Forumu.

Pravila je Poljska i pre Grbićeve ere sjajne rezultate. Osvojila dve titule prvaka sveta 2014. i 2018. godine. Te su medalje, uz još po koje odličje sa evropskih šampionata i Lige nacija bile potvrda kvaliteta i sistema poljske odbojke koji je iznedrio ogroman broj vrhunskih igrača i bazu na kojoj Poljacima može da pozavidi čitav odbojkaški svet. Ali je Nikoli Grbiću, jednako genijalno kako je nekada razigravao svoje saigrače, pošlo za rukom da taj individualni kvalitet spoji u vrhunski tim koji je uspeo da napravi kontinuitet rezultata kakav je skoro nemoguće napraviti u modernom sportu.

Najbolji dokaz koliko je to teško je činjenica da finalisti prošlogodišnjeg Svetskog prvenstva nisu stigli do završnice u Milanu. Vicešampioni planete Bugari su pred više od 12 hiljada svojih navijača u Sofiji ispustili vođstvo od 2:0 protiv Nemačke i eliminisani već u osmini finala. Svetski prvaci Italijani šokantno su zaustavljeni u četvrtfinalu, čime se pokazalo koliko ovom timu znači još uvek nedovoljno oporavljeni Mikijeleto, koji je bio u sastavu, ali nije previše vremena proveo na terenu.

To nas dovodi do, uz Poljsku, najlepše priče 34.prvenstva Evrope. Tim koji je savladao Italiju je Finska i tako se tek drugi put u istoriji plasirala među četiri najbolja tima Evrope. Finci su napravili i korak više, i osvajanjem bronze pobedom nad Slovencima postali šesnaesta nacija koja može da se pohvali odličjem u skoro osam decenija dugoj istoriji prvenstava starog kontinenta. Uz osvojenu evropsku ligu u ovoj godini, Finska je napredovala do desete pozicije FIVB rang liste, što im daje više nego realnu nadu da bi prvi put mogli da zaigraju na Olimpijskim igrama.

Taj cilj za reprezentaciju Srbije, posle razočaravajućeg nastupa na prvenstvu Evrope u ovom trenutku deluje nedostižno. Sama eliminacija u osmini finala ne boli toliko koliko način na koji je Srbija poražena od Slovenije, kao i vrlo loše partije koje je naš tim prikazao čitavim tokom šampionata. Selektor Krecu je pao na ispitu. Delovalo je da nema nikakvu ideju, šest utakmica počeo je sa šest različitih postava, a pitanje zašto je Srbija na ovom turniru igrala daleko ispod svojih mogućnosti i dalje čeka na odgovor.

Rumun jeste odgovoran za najlošiji plasman još od 1995, ali ne može biti krivac za loše stanje u srpskoj muškoj odbojci. Mlađe kategorije sve ređe uspevaju da se plasiraju na prvenstva Evrope. Produkcija mladih igrača je vrlo loša. Liga je postala liga stranaca i veterana. Na rukovodstvu Odbojkaškog saveza Srbije je da donese odluke koje će celu vertikalu muškog tima vratiti na pravi put, a na nama da se naoružamo strpljenjem jer će put oporavka biti dugačak i neizvestan.