Da liči na nešto, važnije je od bodova

Nekada je najteži deo svakog puta upravo prvi korak. Ne zato što je najzahtevniji, već zato što posle svega što mu je prethodilo taj korak mora da pokaže da li uopšte vodi negde. Za reprezentaciju Srbije večeras počinje takav put.

Na stadionu "Rajko Mitić", protiv Grčke, počinje nova Liga nacija, ali mnogo više od toga - počinje još jedan pokušaj da se posle razočaranja napravi nešto što je u prethodnim godinama nedostajalo: kontinuitet, prepoznatljivost i vera da reprezentacija ponovo ima pravac i da je vredna pažnje.

Srbija nije otišla na Svetsko prvenstvo. Usledili su i bolni rezultati u prijateljskim utakmicama. Promenjena je i atmosfera oko nacionalnog tima, vraćen je Dušan Tadić, a sa njim i potreba da se stvari ne popravljaju preko noći, već ponovo grade. I gradiće se protiv najjačih. Grčka ima najbolji tim posle 2004. i čudesne selekcije Ota Rehagela, selekcije Holandije i Nemačke su krem Evrope, ali su takođe na novom početku.

Možda večeras nije najvažnije koliko će Srbija postići golova, koliko će imati loptu ili koliko će bodova osvojiti. Sve su to važni elementi, ali novi početak reprezentacije ne meri onim što će pisati na semaforu. Meri se time da li ćemo posle 90 minuta moći da kažemo: "Dobro. Ovo liči na nešto."

Sa iskustvom koje je Veljko Paunović vratio u nacionalni tim (Tadić i Sergej Milinković - Savić) novi ciklus mora da otvori prostor i za nove igrače čiji je predvodnik Petar Sukačev, fudbaler Vojvodine. U tome možda i jeste najveći izazov ovog okupljanja. Da stariji prihvate mlađe, da ih vide na treningu, da im pomognu. Jer reprezentacija ne može zauvek da živi samo od onoga što je nekada bila. Ne može ni da odbaci sve što je bila. Mora da pronađe ravnotežu između iskustva i novih lica, između onoga što je provereno i onoga što tek treba da bude dokazano. To nikada nije jednostavno.

Večerašnji rival ima svoju verziju iste priče i od njega možemo prepisati čak i ako nismo spremni za kontrolni iz matematike. Ivan Jovanović vodi Grčku u njenoj prvoj kampanji u A diviziji, a uspeh u baražu protiv Škotske bio je kruna smene generacija u kojoj su važnu ulogu dobili mladi igrači poput Konstantinosa Karecasa, Janisa Konstantelijasa, Konstantinosa Colakisa i Hristosa Colisa. Zato Grčka u Beograd ne dolazi samo da bi odigrala prvu utakmicu. Dolazi sa osećajem da počinje nešto svoje i da pobedi.

Takođe, Srbija večeras mora da počne da vraća nešto što se ne vidi u tabeli. Poverenje navijača. Publika može da oprosti lošu utakmicu. Može da oprosti i poraz. Mnogo teže oprosti kada ne vidi ideju. A u poslednje vreme teško joj ide sa tim praštanjem. Malo je utakmica koje je reprezentacija odigrala i dala razlog navijaču da ponovo dođe na stadion. Poseta neće biti velika, ali to će biti odgovor na ono što je do sada viđeno.

Zato možda večeras nije najvažnije koliko će Srbija postići golova, koliko će imati loptu ili koliko će bodova osvojiti. Sve su to važni elementi, ali novi početak reprezentacije ne meri onim što će pisati na semaforu. Meri se time da li ćemo posle 90 minuta moći da kažemo: "Dobro. Ovo liči na nešto."