Navarovoj Zvezdi su potrebni stpljenje i kompromisi

Kažu da je svaki početak težak pa se to može reći za start Crvene zvezde u Evroligi. Duel protiv Žalgirisa doneo je poraz i nešto više pitanja nego odgovora. Zvezda je pokazala da poseduje priličan kvalitet jer igra je bila daleko od idealne a rezultat bio tesan protiv ozbiljnog rivala. Nije ni Žalgiris blistao, ali je na kraju iskoristio iskustvo i rutinu svojih najboljih igrača. Odluke igrača Crvene zvezde, ali i trenera, nisu bile na potrebnom nivou u završnici što je takođe doprinelo porazu.

Crveno-beli imaju novog trenera koji je doneo novi sistem igre i normalno je da su se apsolutno svi u hali prilagođavali, uključujući i navijače. Ideja sa brojnim izmenama ume ponekad da testira i logiku i razumevanje košarke jer je srpskom ljubitelju košarke zaista teško objasniti da posle tri minuta igre u prvoj četvrtini prvi čovek koji napušta teren bude Kris Džons koji je ubacio osam od 11 poena.

U naredna tri minuta Žalgiris je napravio seriju 11:0 i od tada je skoro sve vreme meča bio u vođstvu. Prilagođava se i Ibon Navaro ekipi koju ima. Ona nije baš u stanju da igra onoliko brzo koliko je on planirao, pa se meč protiv Žalgirisa odvijao u igri "pet na pet". U većem delu priprema insistiralo se na tranziciji, tako se i poentiralo, pa poziciona igra nije stigla dovoljno ni da se razvije.

Crvena zvezda ima prostora za napredak u igri i to će se verovatno dešavati u nastavku sezone. Svi će morati da daju neke ustupke, i igrači i trener. Batler je donekle vratio stari sjaj, a tako motivisanog ga nismo videli možda i nikad.

Videlo se i u pripremnom periodu da organizacija napada kad je Vajler-Bab na poziciji plejmejkera nije idealna i da je prilično spor ulazak u sam napad, ali to i nije samo njegova krivica već i sama neuigranost u pozicionom napadu. On i Karter su davali dobar defanzivni ton, ali u napadu su bili praktično neupotrebljivi, a proveli su mnogo vremena na terenu u važnim minutima. Pošto se već minuti dele na španski način, onda je pomelo nelogično da najveću minutažu na utakmici ima Čima Moneke. On za 25 minuta nije napravio ništa veliko, svakako ne veće od onoga što je za 19 minuta stvorio Kris Džons.

Džordan Nvora u prvoj četvrtini nije uzeo nijedan šut, što je automatski značilo da će u nastavku meča sigurno šutnuti i ono što treba i ono što ne treba. Na kraju je on u kontri propustio poslednju priliku za Zvezdin povratak u igru. Ipak, sve su to stvari koje se mogu opravdati početkom jedne nove ekipe i nove ideje. Popravljivo je i treba imati strpljenja i dati šansu.

Ono što deluje nepopravljivo u ovom sastavu i u ovom sistemu jeste Zvezdina odbrana od pik-en-rola, posebno na centarskoj poziciji. Glavna snaga Džonatana Motlija u karijeri jesu bili njegova snaga i atletske predispozicije. Utisak je da je veći deo toga izgubio. Stari Motli je bio autoritet u reketu, zakucavao oko obruča, ovaj trenutni se ne odvaja mnogo od parketa, okleva nazicerima i promašuje ih. Iako će to verovatno biti bolje u nastavku, odbrana sa iskakanjem nema nikakav potencijal za napredak jer Motli u ovom stanju to jednostavno ne može da stigne.

Pravovremene rotacije sa strane pomoći bi svakako pomogle, ali ako je tamo Nvora recimo kao u prvoj četvrtini nekoliko puta, znamo da se to neće desiti. Dakle, dovođenje centra je vrlo važno ili menjanje načina odbrane od pik-en-rola, jer u prvoj četvrtini dok je bio na terenu svi poeni koje je Crvena zvezda primila bili su posledica napadanja Motlija. Kasnije je sam sebe isključio sa utakmice faulovima u napadu, ali njegov povratak na parket u odlučujućim trenucima meča iznenadio je verovatno sve u hali. Ubrzo je usledio peti faul.

Crvena zvezda ima prostora za napredak u igri i to će se verovatno dešavati u nastavku sezone. Svi će morati da daju neke ustupke, i igrači i trener. Batler je donekle vratio stari sjaj, a tako motivisanog ga nismo videli možda i nikad. Nvora je bio žrtva raspodele minuta i nije uhvatio prirodno svoj ritam pa je pokušavao na silu. Trener Navaro se prilagodio brzini koju ekipa može da isprati a utisak je da bi morao malo da promeni i filozofiju menjanja igrača.

U redu je da pokušava da im sačuva svežinu i omogući maksimalnu agresivnost, ali izmene "sa papira" itekako mogu da proizvedu nezadovoljstvo i pokvare hemiju u ekipi a tada nema povratka. Igrači su pokazali energiju i želju za takmičenjem. Pokazali su i da poseduju kvalitet da se nadmeću sa najboljima, ali kompromisi, razumevanje i strpljenje su apsolutno neophodni da bi igra i rezultati bili bolji u nastavku. Duplo kolo je na programu već sledeće nedelje. U Beograd dolaze Hapoel i Efes.