Istorija za Dodžerse ili prvenac za neke?

Oktobar je čaroban mesec, ispunjen svežim vazduhom, šarolikim lišćem koji iznova menja nijanse i obećava puno avantura u narednom periodu. Na severnoameričkom kontinentu, oktobar je posvećen za plej-of bejzbolu, koji će doneti dosta uzbuđenja, inspirativne performance, istorijske momente i jednom timu večnu slavu.

Krenuli smo sa 12 ekipa u doigravanju, ali ta brojka se vrlo brzo spustila na osam i samo će jedan podići Komesarov trofej.

Prvi mečevi divizijske runde su sinoć bili odigrani i sve oči su bile uprte u dvostruke branioce titule i trenutne dinastije, Los Anđeles Dodžerse, koji jesu glavna fabula ovog meseca iz više razloga. Ne samo da teže tome da postanu tek treća franšiza u istoriji koja je osvojila tri uzastopne titule i prva u istoriji Nacionalne lige. Imaju najboljeg igrača ikada u vidu Šoheja Otanija i nukleus budućih članova Kuće slavnih. Mada, konkurencija nije ikada bila jača i biće to pravi izazov za ekipu Dejva Robertsa.

Ove sezone, zapravo su najbolji tim bili Milvoki Bruersi, sa najviše pobeda i najboljim poen diferencijalom u čitavom bejzbolu. Ekipa Peta Marfija je postavila novi rekord franšize sa 103 trijumfa, imaju najboljeg pičera na planeti u Džejkobu Mizarovskom i neophodan spoj mladosti/iskustva da napokon osvoje prvu titulu u istoriji franšize. Ovo je bez dileme zlatno doba ove franšize, jedino titula fali.

Isto važi za Tampa Bej Rejsa, koji imaju vrlo sličan stil igre i kulture kao Milvoki. Sve rade kako treba, imaju najviše ukradenih baza u Američkoj ligi i najbolji prosek udaranja kada su im saigrači u poziciji da poentiraju. Na sve to, osoblje bacača je ispod radara jedno od najopasnijih, kao što je sinoć demonstrirao njihov as Dru Rasmusen koji je ugasio napad Njujork Jenkijsa. Imaju MVP kandidata u obliku Džuniora Kaminera, Kevin Keš je jedan od najboljih menadžera u ligi i vreme je da se kruniše ovaj najbolji period u istoriji franšize.

Kada sam već spomenuo bombardere iz Bronksa, Jenkijsi će u plej-ofu biti bez svog kapitena i jednog od najboljih desnorukih udarača u istoriji lige, Erona Džadža. Poseduju elitnu rotaciju startnih bacača, ali napad je veoma upitan i nekonstantan bez Džadža (kao što su pokazali do sada u doigravanju). Najuspešnija i najpopularnija franšiza nije osvojila titulu od 2009. godine i to je maltene večnost za tim čija su očekivanja uvek najviša.

Atlanta Brejvisi još uvek imaju šampionsko jezgro odličnih igrača i možeš se reći da su drugi najuspešniji tim Nacionalne lige u ovoj deceniji. Osvojili su 2021. godine, ali od tada nisu ponovo uspeli da prevaziđu divizijsku rundu. Met Olson je neuništiv i brilijantan, Kris Sejl jedan od najboljih pičera svoje generacije, dok je trio Majkl Heris/Drejk Boldvin/Ozi Albis uvek pouzdan i produktivan. Dubina među bacačima i ogromne amplitude u igri Ronalda Akunje su stvari koje bi mogle dosta da limitiraju ovu ekipu i spreče u daljem napredovanju.

Preostale tri franšize kombinovano imaju tri titule između sebe i samo jedna je u poslednjih 75 godina. San Diego Padresi su uvek neugodni, ali isto tako često ne isporuče kada je najbitnije. Klivlend Gardijensi imaju najmanji platni promet, ali uprkos tome iznova igraju svoj prepoznatljiv brend bejzbola i često nadmaše svačija očekivanja. Ipak, i to ima svoju granicu i limitiranost njihovog napada se oseti kada je najbitnije. Dok su Čikago Vajt Soksi najradosnija priča ove sezone.

Učinili su nezamisivo i postali prvi tim ikada koji je stigao do plej-ofa nakon što su tri uzastopne sezone imali po makar 100 poraza. Munetaka Murakami, Migel Vargas i Kolson Montgomeri predvode mlado i vrlo uzbudljivo jezgro ekipe iz južnog dela Čikaga. Oktobarski bejzbol je stigao i biće veličanstven kao i uvek!