Kevarijus Hejs - "tihi" heroj Partizana

Mnogo teže nego što je delovalo da će biti tokom samog meča, košarkaši Partizana su izvojevali pobedu u "večitom derbiju" koji se vrlo lako može smatrati jednim od najboljih evroligaških mečeva ove sezone. Od velikih sukoba na tribinama, preko interesantnog okršaja na parketu, dobili smo sve ono najbolje što najveći srpski okršaj može da priredi. 

Naravno, prve reči hvale odmah idu za Karlika Džonsa, koji je sa 26 poena, četiri skoka i pet asistencija još jednom bio heroj crno-belih i kao "glava kuće" vodio svoj tim do pobede. Pored njega, u prvom planu rame uz rame stoji Alesandro Pajola, čiji je hitac iz velike distance odlučio pitanje pobednika u produžetku. A valja posebno izdvojiti i Lamara Stivensa - odličnog tokom čitavog meča, koji je završio sa 16 poena i šest skokova - njegova nesumnjivo najbolja utakmica u crno-belom dresu. 

I pored svih ovih igara i trenutaka vrednih pamćenja, nekako je nezasluženo u drugi plan pala partija Kevarijusa Hejsa, koji je kao i Stivens odigrao najbolje navijačima najvažniji susret. Centar crno-belih je pored Karlika proveo najviše vremena na terenu (33 minuta - svakako nužno, s obzirom na to da Nikola Tanasković nije imao svoje veče, a da se Žofri Lovernj muči u pokušaju da zaigra na potrebnom evroligaškom nivou), a za to vreme je ubacio 13 poena, zabeležio tri blokade i uhvatio osam lopti (čak četiri u napadu) - skakački, blokerski i košgeterski najbolji učinak otkako je u Beogradu. 

A ne samo da je doprineo popunjavanjem pozitivnih statističkih kolona, već je takođe pokazao da ume zadrži praznima one negativne. Naravno, govorimo o ličnim greškama, koje su mu u nekoliko navrata ove sezone predstavljale pravi problem i dovodile do glavobolje navijače na tribini, ali i trenera Đoana Penjaroju, koji svakako muči muke sa skraćenom rotacijom na drugim pozicijama. 

Ovaj put, neopreznosti nije bilo, a Hejs je utakmicu okončao sa sa samo jednom ličnom greškom, zarađenom veoma kasno tokom duela. Podsećanja radi, protiv Olimpije je imao četiri i vrlo rano je morao da napusti igru; protiv Pariza je upisao tri, a pomogao mu je izrazito raspoloženi Tonje Džekiri; protiv Bajerna je takođe brojao do četiri, kao i protiv Fenerbahčea. Naravno, može se videti i pomak već na mečevima sa Real Madridom i Panatinaikosom, ali bilo je važno da centar kluba iz Humske odigra jednu pobedničku partiju stabilno i bez oscilacija. 

To je na "večitom derbiju" i te kako uradio. Baš kada nije bilo Džekirija da još jednom zablista, niti Tanaskovića i Lovernja da iznenade, Hejs je pokazao dozu ozbiljnosti traženu od njega, a samim tim i pokazao svima oko sebe da je potpuno legitimna prva opcija u reketu - kako defanzivno, što se od ranije znalo, tako i ofanzivno. 

Bilo je tu atraktivnih zakucavanja, kao i dobre kretnje iz pikenrola, ali definitivno je najzapaženiji bio u odbrani, što se moglo osetiti i po naletima Crvene zvezde. Kada god ga nije bilo na parketu (a to istini za volju, nije bilo često), delovalo je da klub sa Malog Kalemegdana seče kroz reket znatno lakše. Čak i kada je Penjaroja osetio da gosti hvataju zalet u poslednjem kvartalu, prepoznavši problem, uveo je Hejsa u pokušaju da zaustavi poslednji trzaj rivala, što na kraju ipak nije u potpunosti urodilo plodom. 

Međutim, upravo je njegova reakcija u poslednjem napadu Zvezde bila razlog zbog kojeg je Partizan posle izuzetno slabe četvrte četvrtine ipak uspeo da se domogne produžetaka. Kris Džons je dobio priliku da prodorom u izolaciji poentira, a našao se u "jedan na jedan" situaciji sa Arijanom Lakićem, kojeg je, čini se na snimku, uspeo da probije. 

Srećom, tu je bio centar crno-belih, koji je sačekao da se plejmejker gostiju potpuno odluči na prodor, da bi zatim mirno napustio svoju odbrambenu poziciju na Semiju Odželeju, siguran da ovaj neće dobiti pas u korner. Rezultat je bio izvanredan - snažna blokada koja je digla blago posrnulu publiku na noge. Da nije bilo nove spektakularne trojke Pajole uz trojku Karlika u produžetku, upravo bi se ovaj trenutak mogao smatrati i najvažnijim u na meču. 

Nije samo do igre koju je prikazao, već i do energije koja je danas došla do izražaja. U trećem kvartalu je otvoreno zakucavanje pretvorio u sredstvo za dodatno "podgrevanje" atmosfere, a primetilo se koliko voli huk sa tribina kada se izborio za loptu prilikom jednog ofanzivnog skoka i odmah zatim počeo da poziva navijače na podršku. 

Reklo bi se, napravio je Hejs savršen balans na derbiju između "vruće" glave i mirnog, smislenog igranja, kakvo je deficitarnom Partizanu trenutno nužno. Upravo takav, mogao bi biti veoma ozbiljan faktor iz senke u kasnijem delu sezone. Jer dok palicu drži Karlik Džons, dok Stivens zakucavanjima "pali" publiku, a Vildoza i Pajola igraju elitnu odbranu, Hejsu ostaje mesto iz senke koja mu paradoksalno otvara najviše prostora da zasija. Najveći srpski okršaj predstavlja "samo" odskočnu dasku za preuzimanje uloge kakvu mu je Penjaroja očito već namenio.