Neko među nama nije naš

Iako nas je UEFA ubeđivala da će promena formata doneti jače i bolje utakmice u Ligi šampiona, ne možemo da ne prokomentarišemo da to baš i nije tačno. U redu, želimo da gledamo mečeve poput onog sinoć iz Pariza, ali ubedljivi porazi Slovana teraju nas na razmišljanje šta se zapravo postiglo.

Drugi put u tri sezone, osvajač jednog evropskog trofeja iz 1969. godine pobedom nad Barselonom u Bazelu, dobio je priliku zbog uspešnih kvalifikacija da odmerava snage sa najjačima. I nije baš da mu ide. Štaviše... Debitantsku 2024/25. završio je sa "maksimalnim učinkom" i na 35. mestu jer je izgubio svih osam duela. Primio je 27 golova, što je prosečno oko 3.5 po utakmici.

Naravno da su se do te, možemo reći, revolucionarne promene formata takmičenja - koja se desila baš kada je Slovan prvi put igrao u Ligi šampiona - dešavali raznorazni porazi svakakvih ekipa, katastrofalna izdanja... Ali, tada nas čelni ljudi UEFA nisu uveravali da je promena neophodna.

Svaka čast Slovanu na plasmanu, ali 0-0-11 učinak za dve sezone u ligaškom delu Lige šampiona više podseća na skor San Marina, Andore, Gibraltara u kvalifikacijama za svetska i evropska prvenstva... 

Kako je ovaj sport postao još gledaniji, iz evropske kuće fudbala vodili su se prostom logikom: još više mečeva značiće dodatnu popularnost, i, pre svega, daleko veću raspodelu novca, što je i najvažnije. Da li je možda bolja ideja, kada se već menjalo, bila da se smanji broj klubova, da se dobije kvalitet, a ne kvantitet?

Teško da ste se sa prijateljima dogovarali da zajedno gledate Sabah - Dortmund ili Fenerbahče - Slavija Prag. Međutim, uz PSŽ - Barselona, pa ranije Siti - PSŽ, Roma - Real, Real - Inter, verovatno je bilo druženja. To su najjače utakmice u aktuelnoj sezoni, a evo, u toku je treće kolo. Na prste jedne ruke možemo izbrojati "blokbastere". Zamisao je bila da ih bude mnogo, mnogo više.

Niko ne oduzima pravo slabijim klubovima da se nadmeću sa najjačima. Ali, kao što je rekao i trener Rome, Đan Pjero Gasperini na konferenciji za medije uoči obračuna sa Slovanom: "Imaju odlične igrače, ali nisu među najjačim timovima Lige šampiona, nećemo ih potceniti".

Gospodska, diplomatska, ali i izjava za razmišljanje - ukoliko nisu, šta onda traže u ovom reformisanom takmičenju? Iz filma "Ćao inspektore" pamtimo rečenicu: "Neko među nama nije naš". Možda se tako osećaju najplaćenije, najbolje, najpopularnije fudbalske zvezde kada pogledaju ko sve nastupa u Ligi šampiona evo treću sezonu zaredom.

Dok je postojala grupna faza, "uljezi" su davali određenu čar, jer su se oni najbolji svakako češće sudarali tek u nokaut rundama. Kao i sada. Zato ovaj novi sistem ima mnogo manjkavosti. Nije loše zvučalo u teoriji, pošto ni u NBA kojoj evropski sport u svakom smislu sve više teži nema uvek "vreća za udaranje".

Realnost je drugačija. Svaka čast Slovanu na plasmanu, ali 0-0-11 učinak za dve sezone u ligaškom delu Lige šampiona više podseća na skor San Marina, Andore, Gibraltara u kvalifikacijama za svetska i evropska prvenstva... A, nije baš da za njih možemo reći da su među najjačima i da često igraju završne turnire reprezentativnih takmičenja?!