Olimpijska senka nad Beogradom: Podno Kalemegdana trebalo je da nikne velelepni stadion, a onda je rat sve prekinuo

Danas je gotovo nemoguće zamisliti Beograd bez Kalemegdana kakav poznajemo. Šetnja kroz Donji grad, pogled na Savu i Dunav, zidine tvrđave i prostor koji je vekovima menjao svoju ulogu. Međutim, pre gotovo devet decenija postojala je ideja koja je mogla zauvek da promeni lice prestonice i to do temelja.

Rijera dobija neočekivano pojačanje: Velika želja Crvene zvezde ipak stiže na "Marakanu"?

Ispod Kalemegdana trebalo je da bude izgrađen ogroman olimpijski kompleks. Stadion sa desetinama hiljada mesta, plivački stadion, zatvoreni bazen i čitav sportski kompleks koji bi Beogradu trebalo da donese Olimpijske igre 1948. godine. Planovi su postojali, maketa je napravljena, a projekat je poveren čoveku koji je već projektovao čuveni Olimpijski stadion u Berlinu. Njegovo ime bilo je Verner Marh.

Ali tu priča dobija mnogo mračniju dimenziju.

Marh je bio član nacističke partije od 1933. godine, a njegov berlinski stadion postao je jedna od najprepoznatljivijih scena propagandnog spektakla nacističke Nemačke. Upravo takav čovek dobio je zadatak da osmisli olimpijsku budućnost Beograda.

U vreme kada je Jugoslavija pokušavala da balansira između velikih evropskih sila, Beograd je počeo da sanja o Olimpijadi.

Zamisao je bila grandiozna. Pominjao se stadion sa čak 55.000 mesta, plivački stadion za oko 15.000 gledalaca, zatvoreni bazen i akademija za fizičko vaspitanje. Plan nije podrazumevao samo sportska borilišta, već čitav novi prostor koji bi promenio odnos grada prema Kalemegdanu.

Projekat je zadirao i u samu tvrđavu. Predviđeno je preuređenje Gornjeg grada, reprezentativni prostori, muzeji, veliki objekti, pa čak i tunelska veza između tvrđave i budućeg stadiona.

 

Just learned that pre-war plan to turn the Belgrade fortress into a stadium and monumental museum area, first proposed by Werner March (or Berlin Olympic stadium fame) survived WWII and was followed by Nikola Dobrović, who was in charge of post-WWII rebuilding of the city pic.twitter.com/MYpiV7EtOw — Srdjan Garčević (@SrdjanGarcevic) May 27, 2022

 

A onda je stigao rat...

U oktobru 1940. godine maketa olimpijskog kompleksa bila je predstavljena i na izložbi nove nemačke arhitekture u Beogradu. Samo nekoliko meseci kasnije, nemački avioni bombardovali su grad. Aprilski rat 1941. godine presekao je olimpijski san, a stadion nikada nije izgrađen.

I možda je upravo zbog toga danas toliko fascinantan. Jer kada stojimo na Kalemegdanu, gledamo prostor koji je mogao da izgleda potpuno drugačije. Umesto istorijskih zidina i zelenila, pod nama je mogao da bude ogroman stadion, sa desetinama hiljada ljudi na tribinama.

Beograd je možda bio na korak od olimpijske budućnosti. Rat ju je zaustavio pre nego što je postala stvarnost.

Ostala je samo maketa, nekoliko planova i jedno veliko pitanje: kako bi danas izgledao Beograd da je stadion ispod Kalemegdana zaista izgrađen?