Stanković za TV Arena sport: Govorili su mi "ovaj ne zna da brani" i to mi je davalo još veću motivaciju

Put do mesta među stativama nikada nije jednostavan, posebno kada uz svoje ime nosite i jedno od najpoznatijih prezimena srpskog fudbala. Filip Stanković, međutim, već godinama gradi sopstvenu priču, daleko od potrebe da živi od očevog imena.

Srpski golman je u razgovoru za TV Arena sport govorio o teretu prezimena Stanković, savetima i kritikama koje svakodnevno dobija od oca, odnosu sa bratom Aleksandrom, ali i saradnji sa legendarnim Andreom Pirlom, kojeg opisuje kao "deset od deset" čoveka. Ipak, pre svega, pričali smo o njegovom aktuelnom klubu.

Venecija se u maju vratila u Seriju A. Kako sada gledaš na tu sezonu? Koliko je tebe unapredila i šta je promenila u tvojoj karijeri?

"Meni je ta sezona baš mnogo bitna. Pre toga sam imao manju povredu kolena. Bilo mi je baš važno da se vratim i da igram. Dobro smo počeli i mislim da smo kao ekipa odigrali baš dobru sezonu. I ja sam odigrao veliki broj utakmica i sada sam baš srećan što smo se vratili u Seriju A. Malo smo teže počeli, ali imamo dobru ekipu i dobrog trenera. Ima još 34 utakmice, tako da treba samo da damo maksimum i da počnemo da pobeđujemo."

Ove godine si potpisao novi ugovor sa Venecijom do 2030. godine i klub ti je na neki način stavio do znanja da si bitan deo njihove budućnosti. Koliko ti to znači kao mladom igraču?

"Baš mnogo. Imam dobar odnos sa direktorom i trenerom. To mi daje mnogo samopouzdanja jer vidim da toliko veruju u mene, a ja moram da im vratim na terenu. Svakog dana radim 101 odsto kako bih im vratio ukazano poverenje. Baš sam srećan što ćemo nastaviti zajedno još pet godina. To mi baš znači."

Sada kada si imao priliku da braniš i u Seriji A i u Seriji B, kolika je zapravo razlika između ta dva nivoa iz ugla jednog golmana?

"Ima mnogo razlike. Razlikuje se snaga šuteva, a moraš i da razmišljaš deset puta brže nego u Seriji B. Igrač dolazi brže, šut dolazi brže, a tu su i kvalitetniji fudbaleri koji u situaciji jedan na jedan mogu mnogo lakše da te predriblaju. Kvalitet je baš drugačiji, ali moraš odmah da se navikneš. Sa trenerom radimo svakog dana i svaki put je sve bolje."

Igrao je i kao napadač u Interu

"Istina je to, ali sam uvek bio golman. Počinjao bih utakmicu kao golman, pa bi me nekada, ako vodimo 5:0 ili 6:0, ubacili u poslednjih deset minuta. Meni je to baš mnogo značilo. Ponekad sam davao i golove, ali sam odmah znao da ću biti golman."

Vratio bih se za naredna dva pitanja malo ranije u tvojoj karijeri. Radio si u Sampdoriji sa Andreom Pirlom. Možeš li da nam kažeš kakav je Pirlo kao trener iza zatvorenih vrata? Koliko se razlikuje od slike koju mi u javnosti imamo o njemu kao povučenom i mirnom čoveku?

"Zapravo je isti takav i kao trener. Baš je miran. Mnogo ti daje i onda želiš da mu sve to vratiš na terenu. Baš je dobar čovek i mnogo radi sa mlađim igračima. Kada sam otišao u Sampdoriju, imao sam 21 godinu. Uvek je pričao sa mnom. Počeo sam malo lošije, prve dve utakmice nisam odigrao dobro, a onda je došao kod mene, pričali smo i zajedno radili. Za njega stvarno mogu da kažem - deset od deset kao čovek."

Ove godine si debitovao za A reprezentaciju Srbije, koja već godinama ima jaku konkurenciju na golu. Kako gledaš na tu borbu među stativama za mesto prvog golmana?

"Baš sam srećan zbog debija, ali znam kakve golmane Srbija ima. Baš su dobri. Meni je uvek velika čast da budem tamo i to mi je najbitnije. Posle toga selektor odlučuje ko će da igra. Imam veliko poštovanje prema Petroviću, Vanji, Rajkoviću i svim golmanima iz Srbije, jer su stvarno odlični i od njih mogu samo da učim. Sama činjenica da sam tamo za mene predstavlja ogromnu čast i baš sam srećan kada dobijem priliku da igram."

Srbi obeležili meč na San Siru, "rosoneri" slavili protiv Venecije

Prezime Stanković nosi veliku težinu u fudbalu, pogotovo u italijanskom i srpskom. Jesi li ikada osećao da moraš da radiš duplo više kako bi dokazao da si Filip, a ne samo "Dejanov sin"?

"Na početku jesam. Bilo je malo teško kada sam bio mlađi. Imao sam 14 ili 15 godina kada sam počeo da osećam taj pritisak. Tata je prestao da igra u Interu, pa su ljudi govorili: 'Ovaj ne zna da brani, ovaj ne zna da igra.' Ali posle se navikneš i to ti daje još više snage. Meni je to uvek davalo motivaciju da pokažem da moram da budem dva ili pet puta bolji od drugih. To mi daje snagu. Volim taj pritisak, navikao sam na njega i sada mi daje još veću snagu."

Tvoj brat Aleksandar takođe gradi ozbiljnu fudbalsku karijeru. Koliko međusobno pričate vas trojica i ko koga najviše kritikuje?

"Svaki dan pričamo. Volimo da pričamo o fudbalu i nekada razgovaramo po dva ili tri sata. A ko najviše kritikuje? Tata. On nama uvek daje kritike, bilo kao trener ili kao tata. Mi smo srećni zbog toga i tako zajedno rastemo."

Koji su tvoji lični ciljevi za ovu takmičarsku godinu i šta bi za tebe predstavljala uspešna sezona 2026/27?

"Cilj mi je da ove godine Venecija ostane u Seriji A, da branim tokom cele sezone i da odigram bar jednu takmičarsku utakmicu za reprezentaciju Srbije", zaključuje Stanković razgovor za TV Arena sport.