Partizan u kuldeSEKu, a izlaza nigde...

Novi derbi i novi poraz fudbalera Partizana, koji iz godine u godinu ostaju gladni posle najvećeg srpskog okršaja. Ovaj 180. je i te kako imao potencijala da bude presedan, ali... Ponovo je mnogo toga nedostajalo. Pre svega, defanzivne smirenosti, koja iz sezone u sezonu predstavlja nerešivu enigmu za onoga koji se u tom trenutku nalazi na klupi. Ovaj put, u Alana Tjurninga bez mnogo uspeha pokušava da se pretvori Saša Ilić, čiji defanzivci su krajnje jeftivno dopustili da "parni valjak" upropasti rano vođstvo. 

Ali ima li previše smisla trošiti reči na totalni manjak pažnje štopera, kojima se se svaku provlači iza leđa i među njima kao Mojsije pravi prolaz, iz kojeg načešće proizilazi pogodak; zašto se ponovo pitati da li mladost Vukašina Đurđevića može opravdati njegove defanzivne manjkavosti, koje su očita Ahilova peta u moru Ahilovih laktova, kukova, šaka i ko zna koliko još slabih tačaka lako vidljivih na telu "parnog valjka"? Dovoljno je pogledati tabelu, koja kaže da je samo tri tima ove sezone u šampionatu Srbije primilo više pogodaka od Partizana u domaćem šampionatu - ukupno, tresle su se mreže Miloša Krunića i Marka Miloševića čak 12 puta. 

Umesto osvrta unazad, pogledajmo unapred - ka napadu. Pisali smo pre meča da će danas debitanti morati da iznesu artiljeriju i to se koliko-toliko dogodilo. Žeferson jeste postigao najbrži pogodak u istoriji "večitog derbija" i odigrao čitav meč u kojem je bio često velika opasnost; Igor Miladinović je podelio par solidnih lopti; Nikola Čumić je promašio kolosalnu šansu u prvom poluvremenu, koja je mogla doneti novo izjednačenje... Bilo je svega i svačega, ali opet nekako deluje da najviše pružio toliko puta pominjani Demba Sek. 

Senegalac je u prvom poluvremenu, kada su crno-beli i delovali izuzetno nezgodno na momente, a samo preko njega su se kretale sve smislene akcije u kojima je Partizan zaličio na konkurentan tim, što je juče i te kako bio. Počevši od samog pogotka. 

Video je Že kako nečuvano Sek trči po desnoj strani (greška koja se defanzivcima Zvezde više nije ponavljala), i to "parče gola", uz sam potpis pripada njemu, ali dribling kojim je nekadašnji ofanzivac Torina uspeo da izbaci Frenklina Teba Učenu, što mu je otvorilo poziciju za udarac, upravo je ono zbog čega se u Partizanu toliko uzdaju u veštine krilnog napadača. 

I nešto kasnije, kada se Čumić našao neometan pred Mateusom, udarac koji je namučio Brazilca došao je od strane Dembe Seka, a ponovo je Učena morao da pogleda u leđa sa brojem 19. I za kraj "lepršanja" u prvom poluvremenu, izdvaja se "trivela" asistencija, koju je Sek uputio za Žea. Nezgodan je bio let lopte, ali dobar i nekadašnji špic Gectapea je uspeo da se snađe i uputi udarac glavom, koji je na nesreću crno-belih završio pored gola. 

Kada sumiramo utiske, praktično svaka prilika iz prvog dela je proizišla iz ovog ili onog poteza senegalskog napadača, dok ono što smo gledali u drugom delu, pored prečke Milana Vukotića, više predstavlja juriš i korišćenje nemira u odbrani Crvene zvezde, negoli organizovani napad. Možda je i u završnici imalo udela to što je bivši član "bikova" očito bio povređen i tražio je izmenu, ali je Ilić već istrošio svih pet. 

Zaključak koji se izvlači sa ove utakmice se sam nameće - Partizan gotovo potpuno zavisi od desnog krila i Dembe Seka na njemu. Sve što valja, sve što liči na konkretan potez i što može da napravi razliku protiv objektivno gledano kvalitetnijih, skupljih ili čak ujednačenih timova, dolazi od Senegalca. Navijači crno-belih gledaju u ćorsokak (na Francuskom cul-de-sac/kuldesak) iz kojeg se teško pronalazi izlaz. 

Videli smo već kako je Ilić spreman da istrpi nedisciplinu svog fudbalera, kako bi u budućnosti makar mogao da obezbedi klubu "krupniju" prodaju. Zato i nema Sek tretman kakav je recimo dobio Ibrahim Zubairu, iako dvojac ima identičan učinak u dosadašnjem toku sezone (četiri gola, dve asistencije). To samo pokazuje koliko ova ekipa zavisi od njegove inspiracije. 

A malo je reći da je njegova inspiracija nekonstantna. Nekad je kao danas, lucidna, neuhvatljiva i podseća na kvalitete kakvi se traže u "ligama petice" (pa barem u donjem domu). Međutim, nekad je kao protiv OFK Beograda, kada je promašio kolosalnu priliku; kao protiv UNA Štrasen, kada se "zaigrao" na loš način po paraleli terena; kao u dvomeču sa Tobolom, kada je neozbiljno ulazio u završnicu šanse i bivao sebičan. 

I sve te stvari, opraštaju mu se zato što kada dođu utakmice na visokom nivou, kao što su sa Hetafeom i Zvezdom, očito je da predstavlja najveću snagu svog tima. Ipak, samim tim što je snaga potpuno na jednom boku, postoji očiti disbalans - kako u statusu, koji kod Seka polako ulazi u rejon "nedodirljivog", tako i u igri koja postaje jednodimenzionalna i predvidiva. 

Nije tajna da je cilj Partizana prodaja Seka. Hoze Bordalas sa "Koliseuma" se pojavio kao zainteresovana partija, ali deluje da su Španci odustali zbog potraživanja iz Humske (oko pet miliona evra) i "rampe" na dolazne transfere. Bilo da je u pitanju Madrid, ili neka druga destinacija, pre ili kasnije, na Seku će morati da se ostvari određeni profit. Ali još važnije od toga jeste pitanje da li "parni valjak" može disati bez svoje zvezde? Da li bez Seka na terenu postoji način da se ponovo uplaši najveći rival, koji je danas bio rovit i primetno ranjiv? 

Da bi Sek postao snaga Partizana, pre nego što ode iz kluba (što samo po sebi predstavlja veliki gubitak i dilemu koja tek predstoji), neophodno će biti da i ostatak napada pruži i više od svojih mogućnosti. Da Demba postane "prvi među jednakima", rečeno jednom frazom, kako na terenu, tako i u timu Da li to u ovom momentu zvuči kao realna opcija? Nekako, moramo konstatovati - izlaz iz ćorsokaka se ne nazire...